PLANETA BEZ GRANICA

DOBRO DOŠLI NA PLANETU BEZ GRANICA!!!!!!!
PLANETA BEZ GRANICA

Planeta bez granica i politike za sve dobronamjerne ljude!

DOBRO DOŠLI NA "Planeta bez granica i politike za sve dobronamjerne ljude"! REGISTRIRAJTE SE DA BI MOGLI UČESTVOVATI NA FORUMU,SKIDATI RAZNE SADRŽAJE,MUZIKU,FILMOVE,DRUŽITI SE NA CHATU!!!!!!!!!!!!HVALA NA POSJETI!!!! VAŠ TIM PLANET RADIJA!!!!!!!!!!!!!!!!

PLANET RADIO PLAYER

  • Open Chat
    New Window
  • Listen On Listen2MyRadio App
  • Radio QR Code
  • Gallery


    Latest topics

    » POASO I POSLODAVCI
    ned srp 31, 2016 7:34 pm by Admin

    » Planeta bez granica pocela sa radom!
    uto srp 12, 2016 7:08 am by Admin

    » SILVIA JUNG
    pon srp 11, 2016 5:29 pm by Admin

    » Zdravko Čolić (Diskografija)
    pet oľu 20, 2015 9:35 am by cibalius77

    » SRETAN ROĐENDAN VIKI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!12.02.2014
    sri vel 12, 2014 4:53 pm by Admin

    » TRAŽIM DJ-E
    pon stu 12, 2012 7:57 am by thedjw3

    » DOBRODOSLI
    čet oľu 29, 2012 10:33 pm by viki

    » Godišnji horoskop za 2012
    pet sij 13, 2012 1:31 pm by Dj.andjeo

    » 2 fast 2 real 4 hollywood (2005)
    čet sij 12, 2012 5:13 pm by Kozmos

    Sat planet biz

    Top posters

    dexy69 (347)
     
    viki (156)
     
    Ivan202 (100)
     
    elena (70)
     
    Dj.andjeo (50)
     
    Beba (46)
     
    Admin (46)
     
    Marko (10)
     
    marjan (10)
     
    milislav (4)
     

    studeni 2017

    ponutosričetpetsubned
      12345
    6789101112
    13141516171819
    20212223242526
    27282930   

    Calendar Calendar


    SVE STO TREBATE ZNATI O DROGAMA

    Share
    avatar
    viki
    Moderator

    Broj postova : 156
    Join date : 31.01.2010
    Age : 41
    Lokacija : Crna Gora

    SVE STO TREBATE ZNATI O DROGAMA

    Postaj  viki on uto oľu 02, 2010 1:34 am

    U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je ra[irena naročito medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga.
    Definicije i osnovni pojmovi u bolestima zavisnosti

    U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)

    Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i apstinencijalni sindrom ili kriza.

    Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po unošenju psihoaktivnih supstanci, kada dolazi do promena psihičkog funkcionisanja, sa promenama stanja svesti (najčešće se vidja pojačana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju), izmenjenim misaonim tokom, ponekad pojavom halucinacija. Takodje se menja i raspoloženje, može doći do euforije, ali i straha ili napada panike, kod marihuane na primer. Ponašanje se takodje menja od hiperaktivnog i ubrzanog, sa mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem emocija do usporenog, letargičnog, gde osoba deluje pospano i odsutno. Trajanje ovih promena je različito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). U slučaju da se uzme prekomerna doza supstance koja može da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).

    Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog (kao u slučajevima hepatitisa kod unošenja droge nesterilnim špricevima) bilo mentalnog (na primer, epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).

    Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine, tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance, zaokupljenost supstancom, zapostavljanje drugih interesovanja, veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, kao i nastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.

    Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.

    Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.

    Politoksikomanija je veoma česta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju njihova dejstva.
    Klasifikacije psihoaktivnih supstanci

    Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:

    1.
    medikamente: analgetici, sedativi i sl,
    2.
    alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
    3.
    droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.

    Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.

    1. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
    2. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
    3. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.

    Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:

    * alkohol
    * opijati
    * kanabinoidi
    * sedativi i hipnotici
    * kokain
    * kofein
    * halucinogeni
    * nikotin
    * isparljivi rastvarači

    Faktori rizika i uzroci narkomanije

    Kada se govori o uzrocima pojave bolesti zavisnosti savremena nauka je stanovišta da su zavisnosti od droga (narkomanije) poremećaji izazvani dejstvom više uzročnih faktora istovremeno. Svi uzročni faktori svrstavaju se u tri kategorije: faktori koji se odnose na ličnost, sredinu i samo dejstvo droge.
    Nasledni faktori

    Kada se analizira ličnost narkomana uvek se polazi od uticaja koje nasledje, konstitucija, tzv. biološki faktori, uopšteno imaju na razvoj ličnosti, a takodje se proučavaju i uticaji koji dolaze iz porodice ili okruženja. Tako je, recimo, poznato je da se alkoholizam češće javlja u porodicama gde već ima alkoholičara, a istraživanja pokazuju da je i kod zavisnika od droga čest slučaj da postoji prenošenje obrasca zavisnosti iz generacije u generaciju. Studije blizanaca i studije usvojene dece potvrdjuju da se alkoholizam u nekim porodicama češće javlja. Stalna je dilema naučnika da li je to zbog naslednih faktora ili zbog toga što su deca odrasla u sredini koja je uticala na njih da i sama posegnu lakše za alkoholom ili drogama, ako to već rade njihovi roditelji ili druge bliske osobe.
    Sredina

    Sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljiv. Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture tolerantne prema uzimanju alkohola, pa čak i prema uzimanju droga. Svima je poznato koliko je i naše društvo popustljivo kad je alkohol u pitanju, a u nekim sredinama više ni marihuana nije nikakav bauk, dok se duvan retko kad doživljava kao sredstvo koje izaziva zavisnost i ima štetne posledice po zdravlje. Sve ovo umnogome doprinosi da kod nekoga, kod koga već postoji eventualna genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne supstance, dodje do pojave bolesti zavisnosti. Dostupnost droge je negde toliko velika i uzimanje droga tako rašireno da to u odredjenim sredinama postaje uobičajeni način ponašanja i “olakšava” ulazak mladih u svet droge.
    Ličnost

    Psihološke teorije koje analiziraju ličnost zavisnika su brojne. One većinom smatraju da je kod narkomana već u najranijim danima života došlo do zaustavljanja normalnog psihološkog razvoja ličnosti zbog različitih traumatskih uticaja koji dolaze od strane porodice, pre svega majke. Zbog toga se formira ličnost koja je nezrela, impulsivna, koja nema razvijene tehnike za rešavanje problema i ne oseća se dovoljno sigurno u sebe. Često se priklanja onima koji se ne uklapaju u uobičajena pravila ponašanja u društvu. Ovakve osobe su osetljive, povodljive i zavise od tudjeg mišljenja, tj. podložne su uticajima drugih.
    Faktori rizika

    Adolescencija kao faktor rizika

    Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:

    *
    sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
    *
    bira se profesija i završava proces edukacije,
    *
    odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
    *
    formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za identifikaciju (roditelji, učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i odredjuje se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i koji je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim vrednostima i normama.

    Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose. Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za podnošenje tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i odredjuju šta će prihvatiti, a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju adolescencija je često prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije teškoće u prilagodjavanju zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi koji imaju problema sa prihvatanjem autoriteta roditelja, profesora i institucija, oni često biraju tzv. "negativni identitet". Delinkvencija, promiskuitet, eksperimentisanje sa drogama su samo deo ponašanja kome su skloni oni mladi koji vole rizike, izazove, koji ne uvažavaju iskustva prethodnih generacija i žele sve sami da iskuse, da steknu svoj sud, da dožive jake emocije i snažne stimuluse.

    Drugi faktori rizika

    Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju odredjene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima, profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u povećanom riziku da probaju droge. Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju droge, tj. ako se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti. Ako je roditelj alkoholičar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete će lakše i samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga čine prijemčivim za razvoj zavisnosti od droge.
    Prvi kontakti sa drogama

    Prva droga koja se proba je u većini slučajeva marihuana, a broj onih koji je učestalije konzumiraju sve je veći. Obzirom da su posledice uzimanja marihuane diskretnije i u početku se uglavnom ne zapažaju promene načina života onoga ko je uzima sve češće, mnogi misle da je ovo bezazlena i neškodljiva droga. Statistike ukazuju na to da je većina lečenih zavisnika prvo počela sa marihuanom. Od svih onih koji su u životu bar jednom probali marihuanu mali je broj onih koji nastave da je uzimaju ili prelaze na druge droge, ali se taj broj sve više povećava u savremenom društvu. U našoj sredini od ovih drugih droga koje se često koriste najzastupljeniji je heroin, ali i ekstazi. U svetu, naročito u razvijenijim zemljama pored heroina, često se zloupotrebljavaju i kokain, amfetamini, a takodje ekstazi i najrazličitiji oblici sintetičkih droga čije je dejstvo uglavnom stimulativno.
    Posledice

    Uzimanje droga je u tolikoj meri štetno po zdravlje čoveka, čiji mozak i organizam evolucijom nisu pripremljeni za stalno izlaganje njihovom dejstvu, pa su u društvu droge i neprihvaćene upravo zbog toga što ugrožavaju razvoj i sam život čoveka koji ih uzima, a loše utiču i na njegovu porodicu, posao i društvo u celini. Ali i pored toga mnogi mladi probaju droge, danas daleko više i lakše nego ranijih decenija, najčešće navodeći radoznalost i uticaj vršnjaka kao primarni razlog za to. Mnogi mladi misle da su neke droge opasne, a neke ne i najčešća zabluda svih narkomana je da neće izgubiti samokontrolu kad počnu sa uzimanjem droga.

    Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju. Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu se sve lošije snalaze. Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više i više novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.

    Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge, na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.
    Lečenje

    Porodica je mesto gde se normalno problemi prvo uočavaju, medjutim porodice zavisnika obično nisu u stanju da registruju problem i da ga reše. Škola je sledeća instanca gde se poremećaj ponašanja adolescenta uočava, a ako ni na ovom nivou problem nije moguće rešiti, kao što je to često slučaj kod zavisnika od droga, onda se pomoć mora potražiti u specijalizovanoj zdravstvenoj instituciji.

    Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i više decenija. Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika lečenja. Najčešće se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom. Prva faza u lečenju je obično detoksikacija, tj. čišćenje organizma od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja i apstinencijalna kriza koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje droge je osoba zavisna. Posle ove faze nastvalja se sa psihoterapijom u koju je uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i njima potrebna pomoć u prevazilaženju narkomanije koja je bolest koja pogadja i pojedinca, ali i njegovu porodicu. Promena životnog stila ka životu bez droga, prihvatanje pozitivnih vrednosnih opredeljenja i promena ličnosti narkomana su osnovni ciljevi u lečenju. Do ovih promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta, njegove porodice i terapeuta. Narkomanija je bolest koja se teško i sporo leči, a često se vraća, ali uspesi su mogući ukoliko su i pacijent i njegova porodica u tome uporni.

    prenesen text
    avatar
    viki
    Moderator

    Broj postova : 156
    Join date : 31.01.2010
    Age : 41
    Lokacija : Crna Gora

    Re: SVE STO TREBATE ZNATI O DROGAMA

    Postaj  viki on uto oľu 02, 2010 1:40 am

    Ono što su opšti znaci i promene u ponašanju jedne osobe koji mogu ukazivati na to da je do njih dovelo uzimanje droga često su nespecifični i ne moraju biti rezultat samo uzimanja droga. Neretko se u praksi dešava da roditelji dovedu svoje dete izmenjenog ponašanja i sumljaju da se radi o dejstvu droge. Kod burnijih adolescentnih kriza ili kod ranih naznaka psihoza nekim roditeljima su ove manifestacije lakše razumljive ili prihvatljive ako im je poznat uzrok koji do njih dovodi, a droge kao veoma prisutne među mladima danas su sčesto ono na šta roditelji prvo posumnjaju.

    Pre svega treba reći da je porodica svakako prva instanca gde se krupnije promene u stavovima, dotadašnjim opredeljenjima i ponašanju mogu registrovati. Međutim, baš u porodicama gde dolazi do zloupotrebe droga, obično dolazi do propusta u prepoznavanju i pravilnom reagovanju na taj problem. Treba naglasiti takođe da se kod dece koja se odlučuju da probaju droge veoma često, i pre nego što do toga dodje, mogu uočiti znaci upozorenja koji ukazuju na to da ova deca imaju poteškoća u odrastanju, komunikaciji sa svojom porodicom ili okruženjem, prihvatanjem autoriteta ili obavljanju zadataka karakterističnih za njihov uzrast. Oni u početku mogu biti veoma diskretni i porodica ili propusti da prepozna ili nije u stanju da nađe pravi način da se sa njima nosi. Ono što je karakteristično je da se u ovakvim porodicama često srećemo sa odsustvom jasnih uloga i granica, slabom komunikacijom i razmentom emocija, nedosledim odnosom roditelja prema deci i nedostatkom definisanih pravila ponašanja u kući. Često roditelji propuste da dete nauče da ima svoje obaveze i odgovornosti, ili izostave da to adekvatno vrednuju kada ih dete izvršava. Do svega ovoga dolazi iz različitih razloga. Nekada se dešava da roditelj, najčešće otac, ne provodi puno vremena u kući, bilo zbog poslovih ili drugih obaveza, bilo zbog nesvesnog izbegavanja da se uhvati u koštac sa narastajućim problemima, a nekada i zbog svojih problema sa alkoholom, brakom ili zbog nekog drugog razloga. Slab uticaj oca u ovakvim slučajevima kompenzuje majka koja preuzima sve obaveze na sebe i u tome nekada postaje suviše posesivna, kontrolišuća, a kada sa detetom uđe u koaliciju u kojoj dete preuzima odgovornosti odsutnog supruga, ona i ne omogućava normalno odrastanje deteta i separaciju od roditelja. Po sistemskoj teoriji porodica je sistem koji može funkcionisati i patološki. Dešava se da tinjajući bračni problem roditelja dete drži na nivou nižeg intenziteta: sve dok ono ima problem sa drogama roditelji su ujedinjeni oko rešavanja tog akutnog problema i porodica ostaje na okupu, ali na žalost u svojoj patološkoj homeostazi koja stalno produkuje tenziju, nerešene problem, konflikte i nezadovoljstvo svih.

    Sve navedene promene u izgledu, ponašanju i stavovima mogu ukazivati, ali ne mogu sa sigurnošću ukazati na uzimanje droga. Što je više jih prisutno sumnja da je droga povela do njih je veća.

    *
    Odnos prema autoritetu – neki adolescenti imaju poteškoća u poštovaju pravila u kući i školi, otpor prema roditeljima nastavnicima i autoritetima uopšteno, imaju problema da završe svoje obaveze u kući i školi. Svi tinejdžeri su buntovni do određene granice, ali neki preteruju u svojoj želji da misle, oblače se ili ponašaju isto kao njihovi drugovi, čak i po cenu ozbiljih sukoba sa roditeljima. Nekada dolazi do ozbiljnog ne poštovanja uobičajeih porodičnih/moralih vrednosti i normi ponašanja, pa čak do prekida normalne komunikacije u porodici. Ovakvo ponašanje može biti povezano i sa uzimajem droga.
    *
    Promena ponašanja – kada dete koje se do tada ponašalo na određeni način, promeni svoje ponašanje drastično, a često postane buntovno , drsko i vodi stalne otvorene sukobe pre svega sa roditeljima, ali i sa ostalima iz okoline, treba obratiti pažnju i tome potražiti uzroke. Nepoštovanje dogovora sa roditeljima je važno i treba naći adekvatan mehanizam kako da se roditelji zajednički prema ovom, kao i prema svim drugim problemima postave. Česta i tajanstvena telefoniranja o kojim adolescent neće da priča, brojni kratki izlasci tokom dana, dugo zadržavanje van kuće bez najave i objašnjenja roditeljima takođe predstavljaju neku vrstu znaka za uzbunu, jer mogu ukazivati na korišćenje droga.
    *
    Uticaj vršnjaka – u adolescenciji je postizanje samostalnosti autonomije i smanjenje zavisnosti od roditelja, veoma važno. Ovaj proces je naročito dramatičan kod onih mladih koji se teško odvajaju od roditelja, čak i kada su u stalnom sukobu i otporu prema njima. Oni često zamenjuju jedu zavisnost drugom i snažno se vezuju za svoje vršnjake, dok ponekad čak brutalno prekidaju vezanost za roditelje odbacujući sve što oni cene, poštuju.
    *
    Ekstremna povodljivost i sklonost rizičnom ponašaju – zavistnost od mišljenja i prihvatanja od strane vršnjaka naročito je opasna tamo gde u grupi vršnjaka prevladavaju negativna vrednosna opredeljenja, sklonost rizicima i kršenju pravila, što ponekad vodi promiskuitet, upuštanje u rizične seksualne odnose, vožnju pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kriminal, auto- i heteroagresiju.
    *
    Promene u izgledu – mogu ukazati na uzimanje droga. Kada mlada osoba koja je izgledala uobičajeno za svoj uzrast počinje naglo da slabi, bleda je ili joj se crvene beonjače, stalno joj curi nos ili zapušta održavanje lične higijene, sve ovo može biti povezano sa drogama. Postoji mnogo različitih vrsta droga i fizičke manifestacije njihovih dejstava su veoma raznovrsne. Samo obučeni stručnjaci mogu da prepoznaju kada se o kojoj drogi radi, da li je u pitanju akutno dejstvo droge ili apstinencijalne krize. Međutim, ono što je zajedničko za uzimanje droga uopšteno gledajući je da one menjaju stanje svesti, ponašanje, raspoloženje, remete misaone procese. Posledice dužeg uzimanja droga na izgled su vidljive. To mogu biti ubodi i povrede na rukama, pokušai da se to sakrije nošenjem odeće sa dugim rukavima i kada je toplo, zatim nošenje tamnih naočara i u kući ili pooblačnom vremenu da bi se sakrile uske zenice ili crvene beonjače i sl.
    *
    Zapostavljanje obaveza i brige o sebi – uzimanje droga i alkohola može dovesti do češćeg povređivanja, zapostavljanja škole i lošijeg uspeha, povlačenja od porodice, zapostavljanja dotadašnjih aktivnosti, nebrige o izgledu i zdravlju.
    *
    Neuobičajeni predmeti – nalaženja kaplica za oči, lula, nargila, papira za zavijanje cigareta, limuntusa, špriceva i igala i sl. u sobi deteta već su specifični pokazatelji koji poznavaocima jaso mogu ukazati da ono ima praksu uzimanja droga i to na već rizičiji način...

    prenesen text
    avatar
    viki
    Moderator

    Broj postova : 156
    Join date : 31.01.2010
    Age : 41
    Lokacija : Crna Gora

    Re: SVE STO TREBATE ZNATI O DROGAMA

    Postaj  viki on uto oľu 02, 2010 2:24 am

    Bila je nesto posebno,lijepa,samosvjesna,naljepse obucena,inteligentna,nesto ,jednostavno receno,unikatna...Poznavala sam je
    iz kvarta u kojem sam zivjela,divila joj se,u njoj vidjela uzor,njena ljepota me ocaravala,njen osmjeh,nacin hoda i obracanja,a pogotovo sto je bila jedna od najboljih gimnazijalki tog vremena...
    I tako onda sam i ja odrasla u nekih par godina,postala gimnazijalka dobro ucila,al mi je uvijek nekako bila primjer dobre i lijepe djevojke...I srela sam je opet u nekom drugom svijetu,onda kada sam kod snajderice sila moju matursku haljinu,onda kada su se svi moji snovi srusili kao kula od karata,onda kada sam vidjela nju,drugaciju,izgubljenu,pogleda praznog,sa debelim slojem sminke,kojom nije mogla prikriti tamne podocnjake,ali je imala taj osmjeh,osmjeh koji nije sazreo,onako nekako isti,kao onda,kako sam pamtila...Nije ona bila mnogo starija od mene tek mozda 4 godine,ali sam je ja dozivjela tada kao klinka,mnogo starijom...I u tom susretu tada,kod moje snajderice,nijesam uopste osjetila razliku,ali sam je dozivjela potpuno na neki drugaciji nacin...Bila je ona i tada izgledno lijepa,duge plave kose,prelijepo obucena,nasminkana,mirisala na skupocjeni parfem...Da sve divno,da nije bilo njenog neobicnog ponasanja,nervozne gestikulacije,neprirodnog zamahivanja kosom,nekog bljeska u njenim tamnim ocima,koji se opet gubio postajuci mat,bila bi opet moj uzor...Da i otisla je tako nekako sva u vjetru,tamni bmw je stigao otisla je,nekako opet zbunjena i nekako bez povratka,tada to nijesam znala...
    A to i jeste bio moj zadnji susret sa njom,odnosno i prvi,nakon dva mjeseca umrla je u svojoj 22.god,naravno heroin je uzeo jos jedan zivot,mlad,perspektivan,ali...
    Eto ovo na sjecanje,na jednu ipak divnu djevojku,koja nije bila dovoljno jaka oduprijeti se iskusenju...A SJETIM JE SE CESTO,NIJE MI VISE BILA UZOR VEC OPOMENA

    sjecanje na jednu ´SASU´...

    Sponsored content

    Re: SVE STO TREBATE ZNATI O DROGAMA

    Postaj  Sponsored content


      Sada je: pon stu 20, 2017 3:37 am.